Pogled na... - Srbija

Privredna aktivnost se oporavlja u drugom kvartalu

Rast bruto društvenog proizvoda (BDP) u drugom kvartalu iznosio je 1,7 odsto međugodišnje što je među najvećim u centralno i istočnoj Evropi (CIE), koja je u proseku imala pad BDP-a od 0,4 procenta, čulo se juče na predstavljanju novog broja publikacije „Kvartalni monitor” na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

„Razlozi za privredni rast su vanredni i privremeni činioci kao što su rast poljoprivrede od oko 10 odsto usled opravaka od prošlogodišnje suše, građevinarstva u drugom kvartalu od 15,1 i proizvodnje električne energije od 15 procenata. Kad se isključe jednokratni i vanredni činioci, rast privrede je sličan kao u ostalim zemljama CIE. Procenjujemo da će u drugoj polovini ove godine doći do ubrzanja privrednog rasta usled poređenja sa slabim rezultatima iz 2022. i privremenog pozitivnog uticaja fiskalnih stimulansa. Zbog toga će rast BDP u 2023. iznositi oko dva odsto”, smatra Milojko Arsić, urednik „Kvartalnog monitora”.

Fiskalna kretanja u prvih sedam meseci ove godine, bila su u načelu povoljna, jer je ostvaren suficit od 56,8 milijardi dinara. Na ostvarenje suficita usticali su sezonski faktori, visoka inflacija, manje subvencije za energetiku i kašnjenje u realizaciji javnih investicija. Predviđa se da bi bez promene fiskalne politika deficit u 2023. iznosio oko 1,5 odsto BDP-a. Rebalansom budžeta i naknadnom odlukom o jednokratnoj pomoći penzionerima očekivani fiskalni deficit povećan je na 3,2 procenta BDP-a. Pri rebalansu budžeta propuštena je prilika da se deficit u ovoj godini zadrži na niskom nivou do dva odsto BDP-a i da se na taj način doprinese bržem obaranju inflacije”, rekao je Arsić.

Uvećanje akciza će direktno uticati na povećanje inflacije, dok će rast tekućih rashoda, preko rasta tražnje, uticati da inflacija bude veća i dugotrajnija. Zbog toga će kamatne stope ostati na visokom nivou u dužem periodu. Visoke kamatne stope će usporiti rast u budućnosti, dok će nešto veća inflacija dodatno obezvrediti realne dohotke. Dodatni rashodi države će poboljšati standard građana u narednih nekoliko meseci, ali će se to poboljšanje delimično neutralisati većom inflacijom. U srednjem roku standard će biti sličan ili nešto niži od onog koji bi se ostvario da dodatni rashodi nisu primenjeni.

Narodna banka Srbije (NBS) tokom prethodnog dela godine nastavila je se primenom restriktivne monetarne politike, što je opravdano jer je inflacija još visoka. Do jula je NBS restriktivnost monetarne politike ostvarivala povećanjem referentne kamatne stope, koja je dostigla nivo od 6,5 odsto. U septembru NBS je povećala stopu obavezne rezerve kako bi smanjila likvidnost banaka, a time i njihovu kreditnu aktivnost i agregatnu tražnju. Prelazak sa povećanje kamatnih stope na povećanje obavezne rezerve ima za cilj da se trošak smanjenja likvidnosti prebaci sa NBS na poslovne banke, ali je verovatno da će one ovaj trošak tokom vremena prevaliti na građane i privredu. Kreditna aktivnost banaka tokom drugog kvartala bila je nešto snažnija nego u prvom, ali je i dalje niska. Očekujemo da će kamate stope do kraje ove godina rasti, nakon čega  se predviđa njihova stabilizacija, a tokom druge polovine naredne godine i postepen pad.

U odnosu na prosek CIE međugodišnja inflacija u Srbiji u avgustu bila je za više od tri procentna poena veća, a u odnosu na evrozonu preko dva puta. Veća inflacija u Srbiji je posledica odlaganja povećanja cena energenata, izrazito ekspanzivne fiskalne politike od početka kovid krize i kašnjenja u primeni restriktivne monetarne politike.